800 година српске медицине
у манастиру Св. Николај српски Соко град

Дужни смо да се сећамо дела наших претходника, јер нису служили само Србији него и –човечанству.Вештина лечења стара је колико и људски род, али су египатска, кинеска, француска, немачка медицина повезане се постојањима држава и развићем њихових култура.

Српска медицине зачета јеу манастирским болницама, а на основу манастирских типика, захваљујући највећем српском просветитељу Светом Сави. Обнова српске државе током 19. века омогућила је доношење закона и прописа који утемељише и развој српске медицине. Овим годишњим скупом Секције за историју медицине Српског лекарског друштва за корак смо ближи нашем културотворном циљу – оснивању Инситута за историју медицине. Оставимо и ми, с Божјом помоћу, за собом нешто ваљано по чему ће нас нараштаји памтити и по добру помињати.

Брана Димитријевић 

Са благословом Његовог преосвештенства епископа шабачког господина Лаврентија секција за историју медицине Српског лекарског друштва од 7. до 10. јуна 2012. одржала је научни скуп 800 година српске медицине у манастиру Св. Николај српски Соко град. Било је то треће по реду наше окупљање (после оног у манастирима Студеници и Прохору Пчињском).

Манастир Св. Николаја српског (светиња новијег датума подно вишевековног утврђења Соко град ) посвећен је владики Николају Велимировићу чији је споменик постављен на доминантном месту манастирског комплекса. На највишој стени некадашњег утврђења, стражарског места Соко град (са којег се чувао рудник олова), а касније тврђаве за време владавине Tурака, постављен је позлаћен, 12 метара висок крст, дар Немца Хорста Вробела. До њега води „Пут вере” тако назван јер је уз пут озидано 10 камених капелица и у свакој постављена камена плоча са уклесаним текстом  по једне божије заповести.

Започели смо скупове у манастиру  Студеница у којем је била прва болница. Овог пута било је то у најпосећенијем духовном храму у Србији.  У овом центру окупљају се  многи људи добре воље, изграђен је дом владике Николаја а садржаји у комплексу манастира се сваке године умножавају. Уређени објекти уз осећај домаће атмосфере (споменик владики Николају испод водопада, конаци, црква са звоником, музеј, репрезентативна сала за одржавање скупова у којој је на централном зиду урамљена застава из Првог српског устанка, терасе за одмор и уживање..) уоквирени  природним зеленилом и негованим цвећем као у најлепшој башти. Изнад манастирског комплекса уздужу се високе оштре стене махом покривене зеленилом са које посетилац може видети цео предео као на длану.

Најпознатнија манифестација која се одржава у овом манастиру је „Моба” која сваког лета окупља децу наших исељеника из целог света. Одржавају се и разни конгреси и семинари здравствених, просветних радника… али и међурелигијски скупови попут Балканске православне омладине а редовно долазе деца дијабетичари из Брчког коју шаље Црвени крст, као и покрет „Фоколаре” коју чине римокатолоци по вероисповести. Једне године за Васкршњи празник млади из Братунца из Републике Српске одржали су турнир у кошарци.

„Срце нам је пуно када видимо да је манастир пун људи добре воље који у њему могу да нађу свој духовни мир, да се договарају и праве планове у духу хришћанске љубави и мира”–каже владика Лаврентије.

У брижно уређеном духовном средишту у којем свакодневно борави и мноштво деце па је стална живост а осећај сваког од нас јесте да смо добродошли као код најмилијих. Владика Лаврентије нас је благословио и нашао времена да у више наврата присуствује предавањима и ужива, како сам рече, толико да би могао да нас слуша у бескрај. У два и по дана радна дана одржано је укупно 36 реферата са уводним предавањем, документарним филмом РТС Од кројачке игле до хируршког ножапосвећеном др Теодору Божину и представљању његове истоимене књиге. Ове године  „задата тема” била је  „Велики лекари малих вароши” али се као и раније показало да се већина учесника опредељује за слободне теме. Разлог томе јесте у мноштву тема из историје медицине које се могу систематизовати тек кроз низ година и после бројних одржаних скупова јер је то област која је пребогата а до сада ипак мало обрађена. Наши појединачни „трудови” из године у годину дају све већи резултат. Године 2009. обновљена је секција за историју медицине СЛД, издата су два зборника са претходних научних скупова у манастирима–Студенички и Пчињски а на највећој електронској библиотеци Растко у одељку историја медицине исписане су већ хиљаде страница на адреси www. rastko.net/medicinа.

Целодневни рад скупа уз стално и потпуно присуство свих учесника из разних крајева Србије али и здравствених радника и сарадника из овог краја–подружнице Српског лекарског друштва Лозница, показао је сву оправданост одржавања оваквих научних скупова и њиховог акредитовања, односно равноправног вредновања са свим осталим стручним и научним скуповима одобреним од Здравственог савета Србије. У недељу, пре последњих предавања, учесници скупа су присуствовали литургији коју је служио свештеник цркве Св. Тројице из Неготина а посебно за ову прилику појао је хор истоимене цркве.

На крају овог по свему успелог скупа председник секције за историју медицине проф. др Брана Димитријевић уручуо је захванице Српског лекарског друштва епископу шабачко ваљевске епархије владики Лаврентију, протојереју Зорану Ристивојевићу и др Зорану Вацићу председнику Организационог одбора. Овогодишњу ђурђевданску  Повељу  коју додељује секција за историју медицине  добили су др Славица Жижић Борјановић из Београда и др Вукашин Антић из Врања. На затварању скупа дирљиво је говори и протојереј Зоран и прочитао народну песму „Јетрвица адамско колено”. На повратку кући не одолесмо да не свратимо до Вуковог Тршића. Довиђења до следеће године у истом манастиру.

Све време нашег боравка о нама су помно бринули протојереј Зоран и монахиња Јована  са великом посвећеношћу. За угодан боравак побринула се и група симпатичних домаћица у кухињи конака која се трудила да нам иначе домаћа јела буду још укуснија и пријатнија. Обедовали смо у „гостинској соби” у оквиру богате библиотеке конака.

                                                        Др сц. мед. Славица Жижић Борјановић
Доц. др Љиљана Вујотић