Вести
.........................................
03.11.2016.
Синдром хепатоспленомегалије
Стручни састанак „Хепатоспленомегалија“ одржан је 03.11.2016. године у сали за едукацију СЛД Лозница. Предавач на стручном скупу је биo др Бранко Мрђен, специјалиста инфектолог.
ХЕПАТОСПЛЕНОМЕГАЛИЈА
Хепатоспленомегалија се може дефинисатиати као увећање јетре и слезине, као самостално увећање једног органа или истовремено увећање оба органа. Узроци хепатоспленомегалије могу бити инфективне али и неинфективне природе. Код здравих одраслих особа и деце старије од 16 година не палпирају се у МКЛ испод ребарних лукова.Величина јетре и слезине се одређују перкусијом( горња граница) и палпацијом ( доња граница ) Палпација није увек лака посебно када су у питању гојазне особе, или када је ацситес у питању. Такође треба разликовати увећане од тзв. “спуштених” органа код астеничних особа. Прецизније одређивање- методе визуелизације
ХЕПАТОМЕГАЛИЈА
Представља увећање јетре. Различита је патогенеза. Присутан је оток јетре, бубрења ћелија јетре инфилтрација јетре ћелијама, инфламација, инфилтрација хепатоцита мастима или другим супстанцама венска конгестија, ретенција жучи и сл.
ХЕПАТОМЕГАЛИЈА
Примарна болест јетре. Карактерише је увећање у склопу неке друге болести. Од важности је добро узета анамнеза, детаљан физикални преглед и правилно тумачење лабораторијских анализа
АКУТНО ЗАПАЉЕЊЕ ЈЕТРЕ
Акутно запаљење јетре карактерише постојањее едема и инфламаторног инфилтрата са симптомима губитка апетита, муке, повраћања, малаксалости, болова у зглобовима, тамне мокраће а може се јавити и жутица ( иктерус ) али не и обавезно!
ИНФЕКЦИЈА ЖУЧНИХ ПУТЕВА
Карактерише је бол у трбуху, језа, дрхтавица, повишена Т, жутица
ЦИРОЗА ЈЕТРЕ
Знаци: увећана јетра тврде конзистенције, промене на кожи-спиде невуси, памарни еритемасцитес едеми ногу, спленомегалија
ХЕПАТОСПЛЕНОМЕГАЛИЈА
Се може манифестовати код инфективних болести, имунолошких болести, болести удружене са поремећајем протока кроз слезину, болести удружене са ненормалним еритроцитима, инфилтративне болести јетре и слезине али и код других болести а често су и непознати узроци хепато-спленомегалије
ДИЈАГНОЗА ХЕПАТОМЕГАЛИЈЕ И / ИЛИ СПЛЕНОМЕГАЛИЈЕ
Важно је утврдити присуство и узрок. Важна је анамнеза, физикални налаз, методе визуелизације, лабораторијска дијагностика али и различите инвазивне методе.
У анамнестичким подацима значајни су подаци о почетку, развоју и трајању симптома, претходне болести и стања. Код физикалнпг налаза неопходна је пажљива палпација јетре и слезине и пажљива палпација лимфних чворова врата а затим других делова тела. Методе визуелизације подразумевају ЕХО, ЦТ, МР, Сцинтиграфију у циљу откривања увећања јетре и слезине, увида у морфологију органа као и увида у стање других органа и ткива и евентуално прусутне компликације.
Лабораторијска дијагностика подразумева; хематолошке анализе, биохемијске анализе, серолошке анализе, микробиолошке анализе (вирусолошке, бактериолошке, паразитолошке), имуноло-шке анализе.
Хематолошке и биохемијске анализе: СЕ, ККС, леукоцитарна формула, ЦРП, фибриноген, ЛДХ, тестови јетриних функција.
Серолошке анализе: Моностицон, одређивање Ат и Аг на разне узрочнике ( ЕБВ, ЦМВ, вируси хепатитиса)
Микробиолошке анализе: хемокултура, уринокутура.
Имунолошке анализе: Аутоантитела, Имуни комплекси, Имуноглобулини, Реуматски фактори, Туморски маркери
Инвазивне методе: Биопсија јетре, биопсија коштане сржи, биопсија лимфног чвора, ЕРЦП, ПТЦ. Лапаротомија, спленектомија.
Др Бранко Мрђен је у закључку нагласио мултидисциплинарни приступ у дијагностици и лечењу пацијената са хепатоспленомегалијом.
.........................................
<На врх>
|